Дата: MUBORAK JUMA, 2010.06.18, 22:21 | Сообщение # 30
Группа: Удаленные
Кем предлагаются эти обстоятельства? Наши имена произносятся по рациям, Им пора браться за нас. Братцы, пора убраться, Но остаемся здесь, есть репутация. Качели поднимают ввысь - я вижу небо, Вниз - я собираю сюжеты для рэпа. Достаточно света настольной лампы, Чтобы, склеив в детали, Позже со сцены сказать о самом главном. Трамвайные пути - маршруты наших судеб, Мутим тру, вынося на суд сути студий. Как маятник на старых часах качаем качели, По-любому братка нам далеко до конечной. Кого-то лечат, кому-то небо в клеточку, Этому погоны на плечи, тому вечность и свечи, Чей-то корабль дал течь и больше крыть нечем. Знай, заряжая, будь готов к осечке. Качели, оттенки уличной речи, Не безупречный слог, но качает, как и прежде. Резкость аргументов, четкость по факту, Ты узнаешь себя в этом, тогда welcome, братка. Че там у тебя? Кровь или бодяженный кетчуп? Кто ты? Реальный чел или нафуфыренный птенчик? Рубишь суть или определяешься на мелочь? Играешь чисто или тасуешь меченные?
bizning millatimiz eronlik. yani dadamning buvimning qarindoshlari ko'pisi eronda. Bir kuni uyimizga Erondan dadamning amakilari yani buvamning akalari nevaralari bilan keldilar. bir necha kun biznikida mehmon bo'ldilar. o'shanda men 17 yoshda edim. bu kishi har kuni erta tongda turib bomdod namozini o'qirdilar. 12 yoshli va 15 yoshli nevaralari ham baravar namoz o'qirdi. juda havasim kelgandi o'shanda. chunki bizning oilada hich kim namoz o'qimaydi. bir necha kun man ularga ovqat tayyorladim choy damladim. bir kuni ertalab choy damlab berdim. keyin u kishi meni oldlariga chaqirdilar va ochiq yuz bilan menga qarab -qizim, kechirasanu mendan xafa bo'lsang ham aytaman, men sen damlagan choyni icholmayman, chunki sen har doim oldingda o'zing bilan shaytonni olib yurar ekansan,- dedilar. avvaliga hayron bo'ldim. balki kiygan kiyimim uchun aytgandirlar deb o'yladim va sekin nima uchun dedim -qara seni tirnoqlaring juda uzun ekan. tirnoqlaringni o'stirib yurar ekansan. bu deganim seni tirnoqlaring ostida shayton in qurgan va bolalagan. mana shuning uchun men sening qo'lingdan choy icholmayman degandilar. bilsangiz edi bu gap menga qanchalik ta'sir qilganini. rostan ham o'sha vaqtlarda tirnoqlarimni o'stirib, bo'yab yurardim. mana shu gapdan keyin umuman tirnoq o'stirmadim. hatto bo'yamadim ham. balki bu voqea unchalik ham ta'sirli emasdir. lekin men uchun katta ibratli voqea bo'lgandi.
Xa bilaman tirnoq tagida Shayton yashashini . hmm ta'sirli ekan ,
Ba`zi qizlar bugun boshqasi ertaga yana boshqasi bilan vaqtinchalik sevgi muxabbat deganlaridan juda ta`sirlandim men bir odamni sinovdan o`tkazgan edim lekin sabr qila olmadi
Ba`zi qizlar bugun boshqasi ertaga yana boshqasi bilan vaqtinchalik sevgi muxabbat deganlaridan juda ta`sirlandim men bir odamni sinovdan o`tkazgan edim lekin sabr qila olmadi
Yigitlaxam qolishmidi maylimi bektillo qizlar xam xatochilik qiladi yigitlaxam , yigitla tashab ketgandur qizlani , qizlarxam tashab ketmoqda yigitlani , = bo'lish kerak
Дата: DUSHANBA, 2010.06.21, 11:09 | Сообщение # 48
Группа: Удаленные
Ҳорун ар-Рашид ёнига бир файласуф келиб Қуръонда икки маротаба такрорланган қиссаларни бир жойда жамлаб , кераксизини чиқариб ташлашни таклиф этади . Бу ишни унинг ўзидан бошқа ҳеч бир кимса уддалай олмаслигини ҳам уқтириб қўяди . Ҳорун ар-Рашид унинг сўзларини тинглаб бўлгач, табибни чорлатади. Табибнинг бу мавзуга не алоқаси бор, деб кўпчилик ҳайрон бўлади . Табиб калимасини эшитган олим ҳам муфассирни, фақиҳни, ёки бирон бир олимни чақирмай, табибни ҳам чақирадими, деб энсаси қотади. Табиб келгач: "Жаноби табиб қаршингиздаги "олим" қоидаларига биноан ҳар икки нарсанинг бири ортиқча экан . Шунга кўра улуғ Яратувчимизнинг китоби Қуръондаги икки марта такрорланган қиссаларни бир қилиш таклифини кўтариб чиқдилар . Биз олимимиз қоидаларини аввало ўзларида тажрибадан ўтказсак . Олимдаги икки бир хил аъзони кесиб ташласангиз . Одамга икки қўл, икки оёқ, икки кўз, йигирмата бармоқнинг не кераги бор ?!" дейди. Файласуф ўз таклифидан хижолат чекиб ерга қарайди . Сарой аҳли подшоҳ тутумига тасанно айтадилар .ziyouz.comdan
Дата: DUSHANBA, 2010.06.21, 22:59 | Сообщение # 50
Группа: Удаленные
Айтганидан ҳам гўзал... Қирқ йилдан бери саратон ( рак) касалига йўлиққанларни даволайман . Бу вақт мобайнида турли ҳодисаларга дуч келдим. Шуларнинг ичидан 1976 йили содир бўлган бир воқеани ҳикоя қилиб бермоқчиман . Бош шифокорлик пайтимда Сароб исмли ёш беморим бўлиб , кўкрак ракига йўлиққан эди. Уни шахсан ўзим даволардим. Қисқа муддат ичида, Аллоҳнинг изни билан, аҳволи яхшилана бошлади. Фақат у камида беш йил ўзини қаттиқ парваришда тутиши керак эди . Тўрт йил ўтиб, Сароб Измирга бориб келишни истади . Қиш ойи бўлгани учун самолётда кетиш шарти билан рухсат бердим . Афсуски, у чипта ололмасдан, автобусда йўлга чиқибди. Бунинг устига, автоҳалокат туфайли олти соат совуқда туриб қолибди . Ҳеч қанча ўтмасдан, касаллик суяк ва ўпкаларига тарқаб кетди. У метостас (касалликнинг бошқа аъзоларга ёйилиши) сабабидан умуман юра олмас , ўпкасига доимий кислород жиҳозлари қўлланар , шунинг учун гапириши ҳам қийин эди. Бир сафар уйига борганимда : «Доктор... Мен сиздан... жуда хафаман», деди у. «Нима учун?» деб сўрадим. «Сиз... диндор одам... экансиз... Нега менга ҳам... Аллоҳни, ўлимни, охиратни, тушунтирмадингиз?» Диний ишончлари заиф эканини билганим учун унинг бу саволидан бир оз шошиб қолдим . Унинг кўнглини олишга, хафа қилмасликка ҳаракат қилиб : «Докторларга боғланиш осон, пулини берасану истаган муолажангни олаверасан. Аммо иймон муолажасини чин дилдан исташинг керак », дедим. У, истайман, деган маънода бош ирғади. Шундан кейин умидсиз тиббий муолажанинг ёнига шифобахш иймон муолажаси қўшилди . Мен ўргатаётган иймон ҳақиқатларини у бутун вужуди билан тинглар , ора- сира саволлар сўраб турар эди . Вафотига бирор ҳафта қолганида : «Доктор, – деди, – Мен... ўлаётганимда нима дейишим... керак?» «Сенинг ҳолинг ўзингга хос. Калимаи шаҳодатни келтириш сенга узунлик қилади . У онни сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад», дегин, кифоя», дедим. У табассум билан бош чайқаб қўйди. Оғриқ кучли бўлгани учун Саробга давомли равишда « морфин» қилардик. Орада сафарга кетиб қолиб, бир муддат уни кўра олмадим. Қайтиб келганимда онаси қўнғироқ қилиб : «Сароб бир ҳафтадан бери « морфин» қилдирмаяпти», деди. Тезда уйига бордим ва нима учун укол қилдирмаётгани сабабини сўрадим . Олган жавобимни эса, ҳалигача унутолмайман, эсласам титраб кетаман: «Дорининг таъсири билан ўлимга уйқуда дуч келсам ва : «Аллоҳ, Муҳаммад», дея олмай қолсам-чи?» деди у. Ўшанда жума куни эди, унинг сешанбага қадар яшашига ишора сездим. Эртаси куни унга: «Ҳеч қўрқма, – дедим, – бемалол укол олишинг мумкин». Сароб бу учрашувимизда охирги саволини берди : «Доктор, Азроил... менга қай... шаклда кўринади?» «Қизим, у бир фаришта. Ҳеч сиқилма, сенга жуда чиройли кўринишда келади ?» дея таскин бердим. Сешанба куни Саробнинг оғирлашганини эшитганим заҳоти уйига йўл олдим . Лекин етиша олмадим. Оиласи бутунлай паришон ҳолатда эди . Фақат уни узоқ муддат парваришлаган диндор бир аёл қариндоши тик турган эди . Мени кўрган заҳоти ёнимга келиб: «Доктор, бу уйда бир оз олдин мўъжиза содир бўлди . Сароб кислород жиҳозини ечиб отди ва « Ўрнингдан қимирлама», дейишимизга қарамасдан, туриб таҳорат қилди, сўнг икки ракъат намоз ўқиди. Бутун уй аҳли қотиб қолдик . Кейин эса калимаи шаҳодат келтирди. Жони узилишидан олдин: «Докторга айтинглар, ўлим фариштаси у айтганидан ҳам гўзал экан », деди», деб унинг сўнгги онларини гапириб берди ... Ўлим фариштаси келганида ғафлатда қолмаслик учун « морфин» қабул қилмай, қаттиқ оғриқларга ҳам бардош берган бир инсонни Аллоҳ ёлғиз ташлаб қўймади , бу дунёнинг эшигини табассум ила ёпиб , у дунёнинг эшигини табассум ила очиш неъматини ато этди .